Семинар: Рачунарске науке Вештачка интелигенција и друштво - састанак 3.марта 2026.
Састанак Семинара је у уторак 3.3.2026. у 18 часова у амфитеатру Одсека у Пироту
Date and Time
Location
Hosts
Registration
-
Add Event to Calendar
- Ћирила и Методија 29
- Пирот, Serbia & Montenegro
- Serbia & Montenegro 18300
- Contact Event Host
- Co-sponsored by Академија техничко васпитачких струковних студија Ниш, одсек Пирот
Speakers
др Милан Танчић
Вештачка интелигенцијa и савремено друштво
Сажетак – Вештачка интелигенција представља област рачунарства која се бави развојем
система способних да обављају задатке који иначе захтевају људску интелигенцију, као што су
учење, закључивање, доношење одлука, препознавање образаца и разумевање језика. Вештачка
интелигенција данас има широку примену: у медицини (дијагностика и анализа снимака),
финансијама (процена ризика и детекција превара), индустрији (аутоматизација и оптимизација
процеса), образовању, безбедности, као и у свакодневним дигиталним сервисима попут препорука
садржаја и виртуелних асистената. Њена основна сврха јесте повећање ефикасности, прецизности
и брзине обраде велике количине података, као и подршка људима у доношењу одлука.
Рад вештачке интелигенције заснива се на алгоритмима и моделима машинског учења који
анализирају велике скупове података, препознају обрасце и на основу њих доносе предвиђања
или одлуке. Посебно значајну улогу имају модели дубоког учења, засновани на неуронским
мрежама, који опонашају начин на који људски мозак обрађује информације. Ови модели уче кроз
процес тренирања, током ког прилагођавају своје параметре како би постали прецизнији у
извршавању задатака. Један од најзначајнијих савремених праваца развоја представљају велики
језички модели (LLM – Large Language Models). LLM модели су тренирани на огромним
количинама текстуалних података и способни су да разумеју и генеришу природан језик. Њихов
рад се заснива на предвиђању следеће речи у низу, при чему користе сложене математичке моделе
са милијардама параметара. Ови системи налазе примену у образовању, пословању,
програмирању и комуникацији.
Поред обраде језика, савремена вештачка интелигенција омогућава и препознавање емоција
анализом израза лица, тона гласа или писаног текста. Овакви системи користе методе машинског
учења за идентификацију емоционалних стања, што има примену у корисничкој подршци,
маркетингу, образовању и менталном здрављу. Међутим, поставља се питање приватности,
поузданости и потенцијалне злоупотребе ових технологија
Biography:
Др Милан Танчић је предавач на Академији техничко-васпитачких струковних студија у Нишу
(одсек Пирот), а звање доктора наука из области електротехнике и рачунарства стекао је на
Електронском факултету Универзитета у Нишу 2019. године. Аутор је преко 20 научних радова
са фокусом на телекомуникације и рачунарство (обрада говорног и аудио сигнала, велики језички
модели и препознавање емоција...).
Члан је истраживачког тима проф. др Зорана Перића (Електронски Факултет у Нишу), који
руководи пројектом развоја вештачке интелигенције финансираним од стране Министарства
просвете, науке и технолошког развоја, где је ангажован на развоју напредних система вештачке
интелигенције, са фокусом на велике језичке моделе (LLM) и системе за препознавање емоција.
Ради и као директор департмана за развој софтвера у банци FinXP Limited са седиштем на Малти,
где је задужен за развој софтверских решења за међународна плаћања, са посебним акцентом на
поузданост и брзину извршења трансакција (5–10 минута).
др Славимир Стошовић
Вештачка против природне интелигенције – ко ће победити?
Сажетак – Убрзани развој вештачке интелигенције иницирао је радикалне промене у образовним
и пословним парадигмама, захтевајући ново разумевање сарадње човека и машине. Полазећи од
демистификације основних концепата и историјата развоја алгоритама, од Тјуринга до
савремених језичких модела, анализа се усмерава ка критичком сагледавању примене генеративне
вештачке интелигенције у савременој привреди. Посебан акценат стављен је на амбивалентну
природу ових технологија у пословном окружењу, илуструјући кроз конкретне позитивне и
негативне примере како аутоматизација може драстично повећати продуктивност и елиминисати
рутинске послове, али и како неадекватна имплементација и претерано ослањање на алгоритме
могу довести до оперативних грешака, безбедносних ризика и губитка персонализације у односу
са клијентима. Паралелно са тим, излагање истражује дубоки утицај на академску заједницу,
анализирајући како тренутна доступност AI алата мења когнитивне навике студената и
трансформише методологију рада професора. Јасно се разграничава погрешна употреба, која води
ка пасивности и губитку критичког мишљења, од правилне примене која служи као моћан
асистент за повећање креативности. Као стратешки одговор, нуди се предлог за иновацију
наставних планова кроз увођење предмета „AI писменост”, где би се, аналогно некадашњем
императиву обучавања за Office пакете, тежиште померило са самог креирања алата на њихово
ефикасно, етичко и наменско коришћење. Коначно, циљ је указати да, упркос напретку
технологије, људске вештине остају незаменљиве, те да будућност не лежи у сукобу, већ у
синергији природне и вештачке интелигенције.
Biography:
Др Славимир Стошовић је професор на Академији техничко-васпитачких струковних студија у
Нишу, а звање доктора наука из области електротехнике и рачунарства стекао је на Електронском
факултету Универзитета у Нишу 2013. године. Координатор је Samsung Apps Лабораторије од
2011. године, прве високошколске лабораторије тог типа у Европи подржане од стране Samsung
Electronics-а у којој студенти стичу практична знања и вештине у области савремених технологија
и стратап предузетништва. Аутор је 60 научних радова са фокусом на телекомуникације,
рачунарство, организацију и управљање пројектима. Као оснивач стартап компанија Canandi и
ITC Studio, и дугогодишњи Agile Coach, успешно је водио развојне пројекте у ИТ индустрији,
укључујући развој IoT хардверско-софтверских решења подржаних од стране Фонда за
иновациону делатност и StarTech фонда. Учествовао је у реализацији 6 међународних и 6
националних пројеката на Академији, интегришући академска истраживања са развојем
комерцијалних софтверских производа и менторством у области технолошког предузетништва.
Тренутно обавља функцију помоћника председника Академије са сарадњу са привредом и развој
струковних студија, са циљем унапређења сарадње науке и привреде и убрзања трансфера знања
у оба смера.